In VN’s play Izobretenie Val’sa (“The Waltz Invention,” 1938) the Minister of War tells the Colonel that his watch is as correct as karmannoe solnyshko (a pocket sun) and mentions the instruments that are being tuned up in his belly (because he is hungry):

 

Полковник. Ваши отстают. У меня без двух, и я поставил их правильно, по башне.

Министр. Нет, вы ошибаетесь. Мои верны, как карманное солнышко.

Полковник. Не будем спорить, сейчас услышим, как пробьёт.

Министр. Пойдёмте, пойдёмте, я голоден. В животе настраиваются инструменты. (Act One)

 

A diminutive of solntse (sun), solnyshko shines in Pleshcheyev’s poem Lastochka (“The Swallow,” 1858), a pet of chrestomathies:

 

Травка зеленеет,
Солнышко блестит;
Ласточка с весною
В сени к нам летит.

 

In his poem Pleshcheyev describes spring. The action in “The Waltz Invention” takes place in spring:

 

Полковник. Сегодня весна, теплынь. Продают на улицах мимозу. (Act One)

 

In a letter of March 16, 1890, to Modest Chaykovski (the composer’s brother) Chekhov asks the permission to strike out the thirteenth lastochka (swallow) on the notepaper:

 

Позвольте зачеркнуть тринадцатую ласточку, дорогой Модест Ильич: несчастливое число.

 

The main character in “The Waltz Invention,” Salvator Waltz is mad. In his letter to Modest Chaykovski Chekhov (who prepared to go to Sakhalin and read a lot of special literature) says that he did not go mad yet and yesterday even sent to Novoe vremya (“New Time”) a story and soon will send to Severnyi vestnik (“Northern Herald”) his play Leshiy (“The Wood Demon”):

Я сижу безвыходно дома и читаю о том, сколько стоил сахалинский уголь за тонну в 1883 году и сколько стоил шанхайский; читаю об амплитудах и NO, NW, SO и прочих ветрах, которые будут дуть на меня, когда я буду наблюдать свою собственную морскую болезнь у берегов Сахалина. Читаю о почве, подпочве, о супесчанистой глине и глинистом супесчанике. Впрочем, с ума ещё не сошёл и даже послал вчера в «Новое время» рассказ, скоро пошлю «Лешего» в «Северный вестник» — последнее очень неохотно, так как не люблю видеть свои пьесы в печати.

 

In “The Waltz Invention” the Colonel compares Waltz to vestnik (a herald) who without respite runs many miles in order to relate a trifle, trance, delirious dream:

 

Полковник. Генерал Берг посылает к вам изобретателя... желающего сделать важное сообщение... Его зовут: Сальватор Вальс.

Министр. Как?

Полковник. Некто Сальватор Вальс.

Министр. Однако! Под такую фамилию хоть танцуй. Ладно. Предлагаю вам его принять вместо меня.

Полковник. Ни к чему. Я знаю этих господ, изобретающих винтик, которого не хватает у них в голове... Он не успокоится, пока не доберется до вас - через все канцелярские трупы.

Министр. Ну, вы всегда найдёте отговорку. Что ж, придется и сию чашу выпить... Весьма вероятно, что он уже дожидается в приёмной.

Полковник. Да, это народ нетерпеливый... Вестник, бегущий без передышки множество вёрст, чтобы поведать пустяк, сон, горячечную мечту... (Act One)

 

The story that Chekhov sent to Novoe vremya was Cherti (“The Devils”). In VN’s play Sobytie (“The Event,” 1938) the killer Barbashin and the private detective Barboshin seem to be two incarnations of one and the same character: the devil. The play’s main character, the portrait painter Troshcheykin forgets the saying ne tak strashen chyort kak ego malyuyut (the devil is not as terrible as he is painted) and does not recognize the devil when he appears in disguise of an absurd sleuth.

 

For the publication of Cherti in his Collected Works Chekhov changed the story’s title to Vory (“The Thieves”). Vory is plural of vor (thief). According to the main character of VN’s story Volshebnik (“The Enchanter,” 1939), he is karmannyi vor (a pickpocket), not vzlomshchik (a burglar):

 

Я карманный вор, а не взломщик. Хотя, может быть, на круглом острове, с маленькой Пятницей (не просто безопасность, а права одичания, или это -- порочный круг с пальмой в центре?).

 

“A round island (a vicious circle with palm in the center)” imagined by the protagonist of “The Enchanter” brings to mind the island of Palmera (in the English version of “The Waltz Invention”) from which Waltz wants to rule the world. When Waltz asks Grib (the architect) to build a palace there and gives him ten days, Grib replies that he is not volshebnik (a magician):

 

Гриб. Вам нужен дворец.

Вальс. Да, дворец. Отлично. Я люблю громадные, белые, солнечные здания. Вы для меня должны построить нечто сказочное, со сказочными удобствами. Колонны, фонтаны, окна в полнеба, хрустальные потолки... И вот ещё, - давняя моя мечта... чтоб было такое приспособление, - не знаю, электрическое, что ли, - я в технике слаб, - словом, проснешься, нажмешь кнопку, и кровать тихо едет и везет тебя прямо к ванне... И еще я хочу, чтоб во всех стенах были краны с разными ледяными напитками... Всё это я давно-давно заказал судьбе, - знаете, когда жил в душных, шумных, грязных углах... лучше не вспоминать.

Гриб. Я представлю вам планы... Думаю, что угожу.

Вальс. Но главное, это должно быть выстроено скоро, я вам даю десять дней. Довольно?

Гриб. Увы, одна доставка материалов потребует больше месяца.

Вальс. Ну, это - извините. Я снаряжу целый флот. В три дня будет доставлено...

Гриб. Я не волшебник. Работа займёт полгода, минимум. (Act Three)

 

In “The Enchanter” the girl marvels the protagonist’s wrist-watch (that lacks the hands):

 

"...Здоровье, конечно; а главное -- прекрасная гимназия", -- говорил далёкий голос, как вдруг он заметил, что русокудрая голова слева безмолвно и низко наклонилась над его рукой.

"Вы потеряли стрелки", -- сказала девочка.

"Нет, -- ответил он, кашлянув, -- это так устроено. Редкость".

Она левой рукой наперекрест (в правой торчала тартинка) задержала его кисть, рассматривая пустой, без центра, циферблат, под который стрелки были пущены снизу, выходя на свет только самыми остриями -- в виде двух чёрных капель среди серебристых цифр.

 

At the end of “The Enchanter” the main character commits suicide by throwing himself under the wheels of a huge truck. His death brings to mind that of Anna in Tolstoy’s Anna Karenin (1877). In the same letter of March 16, 1890, to Modest Chaykovski Chekhov says that in Russian art Chaykovski occupies now the second place after Leo Tolstoy (the third place Chekhov gives to the painter Repin and for himself reserves the ninety-eighth one):

 

Я готов день и ночь стоять почётным караулом у крыльца того дома, где живёт Пётр Ильич, — до такой степени я уважаю его. Если говорить о рангах, то в русском искусстве он занимает теперь второе место после Льва Толстого, который давно уже сидит на первом. (Третье я отдаю Репину, а себе беру девяносто восьмое.)

 

The characters of “The Event” include the famous writer (one of the guests at Antonina Pavlovna’s birthday party). His name-and-patronymic, Pyotr Nikolaevich, seems to hint at Pyotr Ilyich Chaykovski and Lev Nikolaevich Tolstoy.

 

In “The Event” Barboshin sings from Chaykovski’s opera “Eugene Onegin” and asks Troshcheykin if he has a cigarette:

 

Барбошин. Узнаю в вас мою молодость. И я был таков -- поэт, студент, мечтатель... Под каштанами Гейдельберга я любил амазонку... Но жизнь меня научила многому. Ладно. Не будем бередить прошлого. (Поёт.) "Начнём, пожалуй...". Пойду, значит, ходить под вашими окнами, пока над вами будут витать Амур, Морфей и маленький Бром. Скажите, господин, у вас не найдётся папироски?

Трощейкин. Я сам некурящий, но... где-то я видел... Люба, Рёвшин утром забыл тут коробку. Где она? А, вот. (Act Three)

 

According to Troshcheykin (a non-smoker), Ryovshin forgot a pack of cigarettes when he visited the Troshcheykins in the morning. In a letter of October 14, 1889, to P. I. Chaykovski Chekhov says that in the cigarette case that Chaykovski forgot at his place three cigarettes (smoked by the cellist, the flutist and the pedagogue) are missing:

 

Вы забыли у меня портсигар. Посылаю Вам его. Трёх папирос в нём не хватает: их выкурили виолончелист, флейтист и педагог.

 

It is Ryovshin (Lyubov’s lover) who says that perhaps Barbashin is not as strashen (terrible). As a reward, the devil smokes one of Ryovshin’s cigarettes.

 

In Chaykovski’s ballet “The Sleeping Beauty” (based on a fairy tale by Charles Perrault) there is a dance Chaperon Rouge et le Loup. In “The Waltz Invention” general Berg, as he speaks over the ‘phone to the Minister of War, mentions old Perrault who died last night. The protagonist of “The Enchanter” is compared to the wolf from Perrault’s “Little Red Riding Hood:”

 

Пустота между тем заполнялась предварительным серо-человечьим содержанием -- сидя на скамье в больничном саду, успокаиваясь, готовясь к различным хлопотам, связанным с техникой похоронного движения, он с приличной печалью пересматривал в мыслях то, что видел только что воочию: отполированный лоб, прозрачные крылья ноздрей с жемчужиной сбоку, эбеновый крест -- всю эту ювелирную работу смерти -- между прочим презрительно дунул на хирургию и стал думать о том, что всё-таки ей было здорово хорошо под его опекой, что он походя дал ей настоящее счастье, скрасившие последние месяцы её прозябания, а отсюда уже был естественен переход к признанию за умницей судьбой прекрасного поведения и к первому сладкому содроганию крови: бирюк надевал чепец.

 

Meanwhile, that vacuum was filling with preliminary, grayly human content. Sitting on a bench in the hospital garden, gradually calming down, preparing for the various steps of the funeral procedure, he mentally reviewed with appropriate sadness what he had just seen with his own eyes: the polished forehead, the translucent nostrils with the pearly wart on one side, the ebony cross, all of death’s jewelry work. He parenthetically gave surgery a contemptuous dismissal and started thinking what a superb period she had had under his tutelage, how he had incidentally provided her with some real happiness to brighten the last days of her vegetative existence, and thence it was already a natural transition to crediting clever Fate with splendid behavior, and to the first delicious throb in his bloodstream: the lone wolf was getting ready to don Granny’s nightcap.

 

Но из ближайшего номера уже появились две старухи в халатах: первая, как негр седая, коренастая, в лазурных штанах, с заокеанским захлёбом и токанием -- защита животных, женские клубы -- приказывала -- этуанс, этудверь, этусубть, и, царапнув его по ладони, ловко сбила на пол ключ -- в продолжение нескольких пружинистых секунд он и она отталкивали друг дружку боками, но всё равно всё было кончено, отовсюду вытягивались головы, гремел где-то звонок, сквозь дверь мелодичный голос словно дочитывал сказку -- белозубый в постели, братья с шапрон-ружьями -- старуха завладела ключом, он быстро дал ей пощёчину и побежал, весь звеня, вниз по липким ступеням.

 

But from a nearby room there had already appeared two robed old women; one of them—thickset, resembling a white-haired negro, wearing azure pajama bottoms, with the breathless, jerky cadence of a distant continent, suggesting animal defense leagues and women’s clubs—was giving orders (at-once, eröffnen, et-tout-de-suite!) and, clawing at the palm of his hand, nimbly knocked the key to the floor. For several elastic seconds he and she had a hip-shoving match, but in any event it was all over; heads emerged from every direction, a bell was clanging somewhere, behind a door a melodious voice seemed to be finishing a nursery tale (Mr. White-Tooth in the bed, the hoodlum brothers with their little red rifles), the old woman conquered the key, he gave her a quick swat on the cheek, and, with his whole body ringing, went running down the sticky steps.

 

Alexey Sklyarenko

Google Search
the archive
Contact
the Editors
NOJ Zembla Nabokv-L
Policies
Subscription options AdaOnline NSJ Ada Annotations L-Soft Search the archive VN Bibliography Blog

All private editorial communications are read by both co-editors.